Bacteria

Бактерије уобичајене именице бактерија, једнина бактерија) чине велику домену прокарионтских микроорганизама. Обично дужине неколико микрометара, бактерије имају бројне облике, у распону од сфера до штапића и спирала. Бактерије су биле међу првим облицима живота који су се појавили на Земљи и присутне су у већини њених станишта. Бактерије насељавају тло, воду, киселе топле изворе, радиоактивни отпад и дубоке делове Земљине коре. Бактерије такође живе у симбиотским и паразитским односима са биљкама и животињама. Већина бактерија није окарактерисана, а само око половине бактеријских врста има врсте које се могу узгајати у лабораторији. Проучавање бактерија познато је под називом бактериологија, грана микробиологије.

У граму земље обично има 40 милиона бактеријских ћелија, а у милилитру слатке воде милион бактеријских ћелија. На Земљи постоји приближно 5 × 1030 бактерија, које чине биомасу која премашује биомасу свих биљака и животиња. Бактерије су виталне у многим фазама храњивог циклуса рециклирањем хранљивих састојака као што је везивање азота из атмосфере. Храњиви циклус укључује разградњу мртвих тела, а бактерије су одговорне за фазу труљења у овом процесу. У биолошким заједницама које окружују хидротермалне отворе и хладне канале, екстремофилне бактерије обезбеђују хранљиве састојке потребне за одржавање живота претварањем растворених једињења, попут водоник-сулфида и метана, у енергију. У марту 2013. објављени су подаци које су истраживачи пријавили у октобру 2012. године. Сугерисано је да бактерије успевају у Маријанском рову, који је са дубином до 11 километара најдубљи познати део океана. Други истраживачи известили су сродне студије да микроби успевају у стенама до 580 метара испод морског дна испод 2,6 километара океана у близини обале северозапада Сједињених Држава. Према једном од истраживача, „Микробе можете пронаћи свуда - они су изузетно прилагодљиви условима и преживе где год да се налазе.